Fali mi moj stari kompjuter. Ofucana ''krdza'' koju volim više od života i sve što ima u njemu.
Svi oni tekstovi, koji se nisu sačuvali, sve trenutke istine koje nikad nikome ne bih rekla i pokazala sve je ostalo tamo, na glupom hard disku.
Jebena tehnologija. 
Olovka i papir.
Nikad mašina neće zamijeniti papir i olovku, nikad! Znam..sama činjenica da ja upravo ''pišem'' na mašini govori suprotno, ali nikad i ništa neće zamjeniti papir i olovku, i one prelijepe trenutke samoće, provedene s 'njima...
Nije isto pocjepati pismo, i izbrisati mail.
Nikad i nece biti isto! Nikad te neće boljeti suze prolivene po tastaturi, kao što će boljeti one prolivene po papiru. 
Nikad te neće usrećiti mail, jer ga nećeš ni čuvati 20 godina, a pismo...Pismo možda i hoćeš.
Ja hoću.